Zadnji je dan studenog i ne baš osobito hladan. Iako je studeni bio više topal nego hladan, više  južan nego burovan i više  kišan nego snježan  ipak na svom kraju nas je počastio sa nekoliko hladnih i ugodnih dana. Kao da smo se  zaželjeli malo duvanjske hladnoće. Upravo, sada, nam treba prava naša bura, više zbog svinjokolje koju smo netom obavili nego zbog nas samih, iako nas ima dosta  metereolopata  kojima je južina dojadila. 

          Jutro nas je dočekalo sa skromnih – 6 C, koliko je zabilježio moj termometar postavljen na orahu. Mnogi termometri u Omolju zasigurno će imati svoje temperature, kineska je to proizvodnja. Ovo ugodno jutro razgali nas jutrošnje zubato sunce najavljujući nešto topliji i ugodniji dan.

         Kad hladnoća malo stisne  živosti kao da nestane. Tek poneko, neprepoznatljiv,  prošeta zaogrnut  u zimsku bundu  da na brzinu donese drva i naloži vatru. Kako jutro odmiče sve je više plavičastog dima koji visoko suklja iz obližnjih dimnjaka najavljujući rasplamsalu  vatru i toplinu doma. Eto, zima samo što nije stigla, iako su vrhovi planina pod snijegom,  ovim  svojim  čarima najavljuje svoj skori dolazak.