imgres

 

 

 

Sjećanja na fra Barišu Drmića, veliki pokornik i molitelj čija je molitva tvorila čudesa.

Fra Bariša bijaše veliki pokornik i ne samo molitelj već sama molitva.

 

Ivan Radoš, zvani Bikan (85 godina) iz Crvenica pripovijeda: E, šta bi ja kazao o pra Bariši? To je bio jedan sveti čovik. U mene je bio kukuruz na njivi koja se zove Zakražnjivica kod Seonice. I čavke iz Točila, iz one šume, to, Bože, digne se ko oblak u kukuruz i sve ruši redom. I mećali mi plašila da bi se ona ostranila. Ali badava. Kažemo, ajde pra Bari , pa neka on to kako znade….. Otišo moj stric k njemu i tako mu kaže. E, ajmo, Jozo, u crkvu! Došli u crkvu. Pra Bariša zagrne lače, kleče na kolina, moli li moli. On zna kako triba. Kaže on: Ponesi bocu i vode malo. Ponili to, blagoslovljenu vodu, i on kaže:Sada, Jozo, ajde poškropi naokolo svoga kukuruza i moli Boga za duše u čistilištu! I tako on poškropio i to, Bože, čavke dolaze na zid kod njega, ali u kukuruz neće, ne smi.

            E dalje, šta bi ja još pričo o tome. Studena se naša gore zove Studena. Tu je kupus ciloga sela. I tute dođe. Već se počela glavica zavijat i zavila se. I navalila pusta gusina, ma džaba je, ne možeš se obranit ni su čim. Ajde, pra Bare nak dođe! Ako on šta ne učini, nema drugoga. E, izašli gore pješke na jedno misto, Glavičina se zove. Odatle se mogu svi vrtli vidit. Tute došli mi, naroda došlo koliko god oćeš. I on tute kleče, i jami knjige, i moli li loli, brate….

I on kaže: Kuda ću s njma? Kud god oćeš, velečasni, ko tidne ići…. . I tute on on molio i blagoslovio. Ima jažva, teče voda, i mlini tute su bili. I Bože, to gusina navalila, nosi voda, baš ko da je snig pao, pa one smetiće nosi. I nalalila ona. Bože, vala ti, u mline, po zidu se uvatila i tako okamenila.

 

Kata Petrović, žena pok. Bože iz Mesihovine kaže: „ Po dva sata kleči. Navalili svi. nikome ne govori, neću, ne mogu. Nigda se ne bi razljutio. Imao je tanak, ali jasan glas, jedan sat tumačio je evanđelje i priču, primejr“.

 

Stjepan Radoš pok. Ivana pripovijeda: „Godine 1930. doveli mladića Turčina iz Livna. Bila je s njima i policija iz Duvna. Nije se dao: lud i bijesan. Fra Bariša blagoslovio fes i pomolio se nad njim i odveli ga mirna. Oslobođen je i ozdravio.“

Ante Karačić iz sela Lipe, težak, išao je fra Bariši u svibnju 1930. Nosio je na blagoslov vodu za podgriz žita i krumpira….. . Kada škrope da mole krunicu Isisovu za duše umrlih koje su u čistilištu. Nosio je zvona s blaga da vuk ne kolje stada navečer. Nije bilo štete i koristilo je.